Osnovna škola "Ivo Lola Ribar" Labin

Izreke na labinskoj cakavici – PŠ Vinež

Učenici i učiteljice naše PŠ Vinež, uključili su se u projekt Grada Labina "Brendiranje labinske cakavice" prikupljanjem priča, izreka, brojalica, viceva... ovog kraja...

Ke lepa otročica ma škoda ca je mutasta. ( G.Dropulić govorila nona Ivona Stepčić)

Ni za prasice zvonac.

Kasno je polne poć h maše.

Ki ima šontola, ima i koloč.

Ki vajer pljuva, na nus mu pada.

Tića se poznu po perjah.

Mića riba velu ne ji.

Moja domica, moja voljica.

Brek ki luje, ne uji.

Ki sum sebe cuva i Buh ga cuva.

Ca išćeš dlako va juje?

Saka glova svoja pamet.

Zakoris plakat kad grad potuče.

Boh je stori najprvo brudo sebe.

Lepota je za pur don, a dobrota za vajk.

Kako si pusteljo napraviš, na takovu ćeš i leć.

Ki pamet nima, ta se svita nauživa.

Brižna kuća ka nima dima.

Ki se foli, va blato se zavoli.

Cura se ruga kotlu.

Nekemu plava olovo,a nekemu neće ni slama.

Ni oltarića prez križića.

Lepa beseda se cuje na dugo,a grda još dalje.

Ruka ruko pere, a obe obraz.

Ni za kozo papor.

Ove izreke Simonu Frankoviću ispričala je prabaka Merica Rudan:

Železo treba tuć dok je teplo.

Ki deca pusti na volju, ima tugu i nevolju.

Saka skuža ima muža.

Bolje stavit ruko va ugonj nego ukras.

Danas više znu juje nego kokoš.

Bolje sum nego slabo kunpanjon.